Borovnica do 2030. postaje najtraženije voće - do kada imate vremena da postanete proizvodjač borovnice?

Direktor “Blueberries Consulting”-a i međunarodni konsultatnt za uzgoj borovnica,  Jorge Esquivel Manterola predviđa da će do 2030. proizvodnja borovnice u svetu premašiti 3 miliona tona. Na osnovu postojećih trendova i po tom predviđanju u narednih  6-7 godina potrošnja će u Severnoj Americi porasti za 20%, 70% u evropskom regionu i 150% u Kini. Ova projektovana povećanja potražnja neminovno će dovesti do proširenja zasađenih površina i povećanja prinosa. Ako “Blueberries Consulting” posluje na značajnim tržištima kao što su Peru, Čile, Meksiko, Španija i Maroko, onda opravdano pretpostavljamo da je njihovo mišljenje relevantno. Više informacija možete saznati i na linkovima:

Do 2030. globalna proizvodnja borovnice će premašiti 3 miliona tona

Na svetskom tržištu vlada nestašica borovnice

Prema podacima Rabobanke prosečan Evropljanin u 2014. godini pojeo je oko 150 g borovnica, što se za 8 godina povećalo 4 puta i poraslo na 600 g u 2022. Prognoze govore da će u 2026. prosečna potrošnja borovnica u Evropi premašiti 1 kg po osobi, što bi značilo povećanje od 100% u poređenju sa 2021. O tome kakva je proizvodnja i prodaja sveže borovnice u perspektivi  svedoče i podaci koje smo  čuli na Berry Bussines Forumu održanom 12.10.2023. u Beogradu. Na dijagramu br. 1 su prikazani podaci o količini borovnice koja se tokom sezone proizvede i izveze sa teritorije zemalja istočne Evrope. Poljska je definitivno lider u izvozu sveže borovnice. U periodu jul-avgust izvozi preko 10.000 t, 3-4 puta više nego Srbija krajem juna. Taj podatak nam jasno govori da u periodu juna meseca imamo manjak od min 5-6.000 t sveže borovnice na tržištu i Srbija ima šansu da tu iskoristi svoj geografski položaj.

Dijagram br.1 – Osvrt na tržište bobičastog voća, Aleksandar Pavlović, direktor USAID projekta „Velika mala privreda“

Podaci o porastu potrošnje po glavi stanovnika i proizvodnji po mesecima  pokazuju nedostatak sveže borovnice u periodu maj-jun i od septembra na dalje. Može se zaključiti da je bez obzira na trenutnu cenu isplativo investirati u proizvodnju borovnice. Pored ranog sortimenta treba imati na umu da u Poljskoj dominiraju stare sorte, lošijeg ukusa i sadnjom novog sortimenta sa srednjim, srednje kasnim i kasnim vremenom dospeća, Srbija može postati ozbiljna konkurencija poljskim proizvođačima. Sadnjom kasnog sortimenta na većim nadmorskim visinama možemo u Srbiji postići vreme berbe tokom septembra kada je cena sveže borovnice duplo veća nego u junu. Sa druge strane, sadnjom od najranije do najkasnije sorte obezbeđujemo kontinuitet u ponudi i postajemo „rado viđen“ dobavljač marketima.

Kada pogledate na svetskom nivou poređenje godišnje potrošnje po glavi stanovnika borovnice sa potrošnjom jagoda i banana uočavate ogroman potencijal u povećanju potrošnje borovnice, Slika br. 1.

Slika 1 - Prosečna potrošnja po glavi stanovnika

Slika 2 - "Plavo zlato"

Richard Schouten, direktor javnih poslova, Groenten Fruit Huis, na već pomenutom Berry Business Forumu u Beogradu, je govorio o zahtevima i perspektivi svežeg voća koje se izvozi za Holandiju. Između 2010. i 2018. godine, broj domaćinstava u Holandiji koja su ponekad kupovala borovnice rastao je skoro svake godine. U 2010, manje od 10% domaćinstava u Holandiji ponekad je kupovalo borovnice. Do 2018. ovo se više nego utrostručilo, na otprilike jednu trećinu. Do 2022. godine sveža borovnica je ušla u TOP 10, tačnije je sedmo po redu voće koje Holanđani zbog svih njenih blagodeti, konzumiraju svakodnevno, Slika 3.

Slika 3. - “Voće za Evropu”, Richard Schouten, direktor javnih poslova, Groenten Fruit Huis

Dakle, ne postavlja se pitanje da li će postojati problem plasmana proizvedenih borovnica. Problem će biti nepostojanje dovoljne količine. I kada treba početi sa proizvodnjom? S obzirom da borovnica u pun rod ulazi u period 6-8 godina od sadnje odgovor na prethodno pitanje je ODMAH, najkasnije za godinu-dve.

Sada dolazimo do pitanja finansija – kolika su ulaganja, koliko brzo se isplaćuje investicija, koliki je očekivan godišnji prihod. Sa najboljim sadnicama i najboljom tehnologijom 1ha ne možete podići bez 70-80.000 €. U nastavku teksta imaćete detaljnije informacije, ali najkraće kada projektujete prinos na 70% od realno očekivanog prinosa, kada na osnovu praćenja zadnjih 5-6 godina predvidimo maksimalne troškove i minimalne cene svežeg ploda, dolazimo do podatka da je realno očekivati zaradu po hektaru ne manju od 15-20.000 € i da se na dijagramu “Troškovi-prihodi” krive troškova i prihoda preseku na isteku četvrte, maksimalno pete godine. Ako su Vam navedeni podaci interesantni onda ima smisla da pročitate tekst do kraja.

UZGOJ BOROVNICA U SRBIJI –  TRENUTNO STANJE I PERSPEKTIVE

Svedoci  smo da su u poslednjoj deceniji plantaže borovnica u Srbiji dostigle površinu  od oko 3.000ha. Od toga ubedljivo najviše je zastupljena sorta Duke. Prvih godina masovno su podizane plantaže sa sadnjom u zemlji a poslednjih godina plantaže se pretežno podižu sa sadnjom u saksijama. Kada govorimo o prinosima u proizvodnji, kvalitetu plodova, prodajnim cenama i naplati, rezultati idu „od sjaja do očaja“, pogotovo u poslednje 2 sezone kada svi traže opravdanja u ratnim dešavanjima u Ukrajini. Zato se i postojeći proizvođači i potencijalni investitori u nove zasade pitaju šta je i gde je perspektiva u uzgoju borovnica u Srbiji.

Generalno, kao što smo naveli u uvodu i dalje na svetskom i godišnjem nivou imamo manjak plodova borovnice i potreba postoji. Zato što borovnica spada među najlekovitije voćne vrste i zbog razvijenog marketinga o konzumiranju svežeg ploda, a na osnovu dugoročnog istraživanja svetskog tržišta voća, predviđanja eminentnih stručnjaka su da će borovnica postati kod potrošača među najtraženijim voćnim vrstama. Dakle, zaključujemo da ko ove i/ili iduću godinu-dve sadi nove ili proširuje stare plantaže, može očekivati krajem ove decenije da će mu plantaže ući u pun rod, taman kada se i prognozira maksimalni porast  potražnje.

Druga dobra činjenica je to što se pokazalo da geografsko podneblje Srbije sa kvalitetom zemljišta i vode koji posedujemo omogućava da se proizvede kvalitetan plod.

Slika 4 - Borovnica na banku sa agrotekstilom

Slika 5 - Borovnica u saksijama na visokom banku

Ako imamo potrebu svetskog tržišta za svežim plodom i imamo preduslove (klimu, zemlju i vodu) za uspešnu proizvodnju sve na dalje zavisi od nas. Čak se i uticaj sve nepovoljnijih klimatskih faktora može delimično ublažiti blagovremenim delovanjem i adekvatnom tehnologijom.

I sada se postavlja logično pitanje: “Pa gde su onda problemi i koji su?”

Kada pogledate oglase možete naći proizvođače koji prodaju svoje plantaže borovnice stare svega 4-5 godina a sa druge strane postoje i proizvođači koji već nekoliko puta proširuju svoje plantaže.  Neko sigurno greši – pitanje je ko? Ako razmišljate o biznisu sa borovnicama sa sigurnošću možemo reći da je biznis ne dobar, već odličan, ali moraju da budu ispoštovani neki  koraci da biste bili u grupi investitora koji će vremenom proširivati svoje plantaže a ne iste prodavati.

PRVI KORAK - ZEMLJIŠTE, VODA i SADNICE ZA UZGOJ BOROVNICE:

Kada zidate kuću na prvom koraku bitan je temelj a zatim i kvalitet ostalih materijala. Kod podizanja plantaže borovnica ako temelj nije dobar ne pomažu posle ni najbolji preparati niti najbolji tehnolozi.  Naša preporuka je da bez hemijske i mehaničke analize zemljišta i hemijske analize vode sa stanovišta navodnjavanja (ne zdravstvene analize) ne krećete u investiciju – ili ne kupujete zemljište ili menjate parcelu.  Nema idealne tehnologije, ali ako su zemljište i voda pogodni za uzgoj borovnica i ako bi Holanđani uvek dali prednost uzgoju u zemljištu u odnosu na uzgoj u saksiji, da li mi treba da “pametujemo” ili prihvatimo savete onih koji imaju iskustva u uzgoju brovnice duže od 50 godina?  Holandska iskustva kažu da u slučaju incidenta (nestanak struje, kvar …) sadnica posađena u saksiji već posle 6 sati doživljava ozbiljan stres a u banku ona može da izdrži ceo dan. Naravno, ako zemljište nije odgovarajuće uzgoj u saksijama nam je jedina alternativa.

U Srbiji postavljamo eksperimente i/ili pratimo proizvodnju 2-3 godine i vrlo lako se “izbacuju” zaključci koja je tehnologija najbolja, koje sorte, sadnice kojeg proizvođača, koji supstrati, treseti, zapremine saksija, koja đubriva i koji pesticidi. Za ono što Holanđanima treba bar 10 godina i gde se rade poređenja na plantažama površina po 10-tak hektara, mi uradimo za par godina na malim plantažama a gde su poređenja sa rezultatima sa kontrolnih plantaža - to niko ne spominje u svojim izveštajima.

U Srbiji pre nego što plantaža uđe u pun rod, a na osovu 2-3 godine praćenja proizvodnje, znamo koja zapremina saksije je najbolja i koji supstrat. A gde su uporedni eksperimenti sa  bar 2-3 zapremine saksija i bar 2-3 vrste supstrata – tih rezultata nema. U Holandiji već 20 godina uspešno rađaju borovnice posađene u saksijama zapremine samo 25l i prinos se projektuje na 4kg/sadnici. Istina, preporučuju saksiju zapremine 35l, ne veću jer onda hidroponija gubi svoj smisao. Sadili u saksiji zapremine 25l, 35l ili 105l prinos se uvek projektuje na 4kg/sadnici. Gde je razlika – nekome ste nepotrebno dali mnogo više para a nećete dobiti 2-3 puta veći prinos ako je saksija 2-3 puta veće zapremine.

Kod sadnica je posebna priča. Kada se pojavi novi proizvođač sadnica, pošto je Srbija postala obećavajuće tržište sve ih je više i ako da cenu nižu za 0,1-0,2€/kom, automatski njegove sadnice postaju najbolje. Plantaža borovnica treba da se eksploatiše bar 15-30 godina i kvalitet sadnica je i bitniji od kvaliteta zemljišta i vode. A već imamo proizvođače borovnica (Zapadna Srbija) koji planiraju da vade svoje zasade stare 7-8 godina posađenje u tom momentu sa najjeftinijim sadnicama na tržištu. Koliko su bile “jeftine” i dobro rešenje to oni najbolje znaju. Kod kupovine sadnica treba gledati reference a eksperimentalno se mogu uvoditi sadnice novih proizvođača i/ili sorti. Treba da gledate dobar zasad star bar 5-6 godina, sa dobrom rezidbom i tehnologijom proizvodnje i da na osnovu rezultata donosite odluku o kupovini sadnica. Dobra sadnica mora da “izbacuje” i izdanke i lastare, da se obnavlja.     

ATP irrigation Vam već više od 10 godina obezbeđuje vrhunske sertifikovane sadnice koje našim proizvođačima, uz kompletnu negu, daju kvalitet i prinos u TOP 3 proizvođača na otkupnim mestima. 

Slika 6 - Dobro razvijena sadnica spremna za sadnju

DRUGI KORAK  - KVALITET I KOLIČINA VODE ZA UZGOJ BOROVNICE:

Jedan od najbitnijih faktora uspešne proizvodnje je kvalitet vode i dovoljna količina. Što se tiče količine po hektaru je potrebno u punoj vegetaciji 35-40m³/dan, odnosno po biljci oko 6l/dan ali se uvek kalkuliše na 8l po biljci na dan.  Zato kod obezbeđivanja vode mora se tačno utvrditi raspoloživi kapacitet. Vode u Vojvodini uglavnom nisu pogodne bez prethodnog hemijskog tretmana, međutim i južno od Save i Dunava postoje regioni u kojima je uzgoj borovnica NEMOGUĆ bez prethodnog hemijskog tretmana vode.

U zavisnosti od kvaliteta vode i površine plantaže može se jednostavno postaviti pitanje isplativosti investicije. Nažalost, mnogi proizvođači su podigli plantaže pa uradili analize vode tek kada su videli da plantaža ne napreduje.  Cena analize je reda veličine 100-150€ a izgubljena dobit meri se hiljadama i desetinama hiljada EUR kada napravite “grešku u koracima”.

Slika 7 – Bez kvalitetne vode ne mogu se dobiti ni prinos ni kvalitet

ATP IRRIGATION uspešno projektuje sisteme navodnjavanja poslednjih 15 godina. U ponudi imamo ATP-ova čvrsta creva, izrađena od granulata sa debljinom zida 1.1 mm i Double ili kompenzujućim (PC) kapljačima sa 6 izlaznih rupica koji omogućavaju ravnomerno kapanje kako na ravnom terenu tako i na terenima u nagibu i mogućnost upotrebe na različitim tipovima zemljištima.

TREĆI KORAK – PRIPREMA ZEMLJIŠTA, IZBOR SORTI:

Kada ste obezbedili dobro zemljište i dobru vodu treba uraditi adekvatnu pripremu zemljišta bilo da sadite u banku ili u saksiji. ATP irrigation obezbeđuje mašinu za izradu visokog ili niskog banka u zavisnosti od tehnologije sadnje. U obe varijante morate uraditi podrivanje na 70cm dubine u periodu godine kada je najveća suša. Podrivanje u periodu vlažnog zemljišta nema smisla. Orijentacija redova je uvek sever-jug.  Ako obrnete orijentaciju redova na istok-zapad berba počinje oko 7 dana kasnije.

U zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicije planiranog tržišta i želje za dužinom prisutnosti na tržištu biraju se sorte. Nadmorska visina je veoma važna. Kod nas su proizvođači sadili sortu Duke na nadmorskim visinama  500 -700m i ona stiže na berbu krajem juna. Već početkom jula cena na svetskom tržištu pada i prestaje otkup jer su količine male. Tržište se okreće ka Poljskoj. Ono o čemu treba voditi računa i što preporučujemo je da se uvode nove sorte koje imaju prvenstveno bolji ukus, veći prinos, bolju transportabilnost  i lakše su za uzgoj. Zadnjih godina se u Srbiji masovno sadila sorta Duke i ako tako nastavimo postoji opasnost da jednog momenta ponuda bude veća od tražnje, da tržište neće moći da apsorbuje toliku količinu u datom momentu i doći će do pada cene. Od takve situacije “branite se” pravilnim izborom sorti. Treba imati na umu da je u Poljskoj, u kojoj berba 12.000ha počinje posle naše berbe, sortiment zastareo.  Ako dođe i do preklapanja perioda berbe Srbija-Poljska tržište će uvek opredeliti za plodove boljeg ukusa i dužeg roka čuvanja.

Potražnja za visokim kvalitetom raste. Uzgoj novih sorti će igrati ključnu ulogu u svim regionima uzgoja.

Kako  potrošači postaju sve zahtevniji, vrhunski kvalitet i transportabilnost  će biti od presudnog značaja za zauzimanje dobre pozcije na tržištu.

Sveža borovnica postaje sve primamljivije tržište za proizvođače koji obezbeđuju kvalitet, količinu i kontinuitet u snabdevanju. Na primer, 2021. godine najveća svetska kompanija za proizvodnju borovnice “Hortifrut”, kupila je selekcionersku kuću “Atlantic Blue” da bi obezbedili sortiment i sadnice i proširili svoju proizvodnju u Maroku sa ciljem da snabdevaju  Evropu tokom cele godine. Kada želite da budete među vodećim svetskim dobavljačima borovnice morate da izaberete atraktivne sorte, proizvedete kvalitetan plod i imate kontinuitet u snabdevanju. Više o sortimentu pogledajte na sledećem linku: sadnice borovnica - sortiment

ČETVRTI KORAK – VREME SADNJE BOROVNICE:

Ako ne znate kada da sadite pitajte dedu kada je on sadio voće. Jesenja sadnja uvek je bolje rešenje od prolećne a zadnjih nekoliko godina, čak i naši eminentni stručnjaci, preporučuju prolećnu sadnju sa argumentima koji nisu baš ubedljivi.

Sadnjom u jesen, čak i krajem decembra, obezbeđujemo da se sadnica aklimatizuje, da jesenje i zimske padavine istisnu vazduh i da se koren sadnice sjedini sa tresetom ili supstratom. Na proleće je sadnica posađena u jesen otpornija na pozne mrazeve i brže startuje vegetacija. Naravno, sadnica mora biti kvalitetna, da je “sazrelila”, da je odrvenila a ne da je “pumpana” azotom do zadnjeg dana (grane se još uvek zelene) da bi bila što veća i navodno kvalitetnija. Sa druge strane posle jesenje sadnje imate vremena za izvođenje navodnjavanja, postavljanje stubova za protivgradnu mrežu i ostale aktivnosti.

Sadnjom u proleće definitivno rizikujete veća oštećenja na sadnicama u slučaju poznih mrazeva.

Da bi ste nastavili sa čitanjem, neophodna je prijava na sajt.

Prijava je besplatna, potrebno je samo da unesete Vaš mejl i da odaberete šifru.

PRIJAVITE SE