ZAŠTO JAGODE TREBA SADITI U PROLEĆE?

Iza nas je višegodišnje iskustvo sa holandskim bezvirusnim sadnicama jagoda i prolećnom sadnjom. Imali smo u proteklom periodu ogledna polja u okolini Beograda, Kruševca i Šapca. Isprobali smo tehnologije uzgoja sadnica jagoda u jednoredu i dvoredu, uporedili smo prolećnu i letnju sadnju i možemo Vam, kada nam Vi kažete koje vreme dospeća i koje tržište želite, sa sigurnošću preporučiti i sortiment i tehnologiju uzgoja.

ZAŠTO PROLEĆNA SADNJA?

Kada smo 2010-2011. godine počeli saradnju sa holandskim rasadnikom za proizvodnju sadnica jagoda RAPO i kada smo im objasnili da naši proizvođači standardno sade frigo sadnice jagoda kategorije 500 do 800 kom u gajbi u periodu od polovine jula pa do kraja septembra i da potom beru plodove najčešće 3 godine, njihov jedini komentar je bio: “Vaši proizvođači sigurno imaju puno para jer biraju najskuplju tehnologiju uzgoja!”

U Srbiji je uobičajeno da se jagode sade u julu i avgustu a često i u septembru. Postavlja se veoma jednostavno pitanje, gde, da bismo dali odgovor, ne moramo biti eksperti iz agronomije, dovoljno je koristiti samo logiku, a pitanje glasi: „Da li je logično bilo koju biljku saditi po najvećim temperaturama i najmanjoj relativnoj vlažnosti vazduha?“ Verujemo da će se svako složiti da nema mnogo ili nema nimalo logike saditi jagode ili bilo šta drugo u tom periodu godine. Prvi problem je otežana priprema zemljišta u sušnom periodu sa visokim troškovima. Drugi problem je prijem sadnica. Može se dogoditi da se ne primi i po 30-40% sadnica. Razlog je slabo pripremljeno zemljište, koren ne može lako da se sjedini sa zemljištem, zatim vreo vazduh ispod folije struji ka otvorima na foliji a tu je tek krenuo nežan listić koji vreo vazduh sprži i kada se to dogodi 2-3 puta sadnica iscrpi svoje unutrašnje energetske rezerve a koren se nije “prihvatio” za zemljište i 100% dolazi do uginjuća sadnice. Treći problem je, košarkaški rečeno, „greška u koracima“. Svi žure da dan dva po izradi bankova i postavljanju folije izvrše sadnju. Trebalo bi da od izrade bankova prođu bar 2-3 nedelje da se bankovi slegnu pa da se onda posadi sadnica. Ako je sadite na bankovima koji su tek uradjeni doći će do „usisavanja“ sadnica usled sleganja zemljišta, one će biti preduboko u zemlji i to će se manifestovati bolestima a posledice su trulež korenovog vrata i smanjenje prinosa za 10-30%, odnosno, nepovratno gubimo od 3-4 pa do 10t jagoda po ha – to je ogroman novac. Ako je Vaša želja da u drugoj berbi imate prinose jagoda preko 35-40 t/ha, onda preporučujemo prolećnu sadnju, gde prva berba počinje 8 nedelja posle sadnje i taj prvi rod već vrati 50-70% uloga u sadnice, foliju i sistem kap po kap a drugi rod stiže na berbu samo 14 meseci posle sadnje. Za razliku od letnje sadnje, kada skidate cvetove, kod prolećne se ne uništava prvi rod, gde su plodovi najkvalitetniji. Kod letnje ili jesenje sadnje vi čekate na rod oko 9-10 meseci od sadnje. Za to vreme “bezbroj” insekata sleti na vaše jagode i preko svojih krila i nožica na vaše sadnice jagoda prenesu mnogobrojne viruse, zaraze vaše sadnice brojnim bolestima, iste morate potom da lečite, to košta, a zaražena sadnica daje manji rod i lošiji kvalitet ploda. Ako je sadnica jagode zaražena i još se pogodi godina sa puno prezimljujućih insekata, sa problemima od prekomerne vlage i slično, jasno je da će takva sadnica biti manje otporna na sve bolesti i štetočine koje je napaduju.

Kada je u pitanju jedna sadnja za dve (eventualno 3 berbe) na Zapadu preporučuju sadnju u rano proleće, čim priroda počinje da se budi, da se posle 8 nedelja počne sa berbom, da se drugi, maksimalni i najkvalitetniji rod bere narednog proleća, samo 14 meseci posle sadnje i da se potom plantaža uništava. Ako to kažu Holanđani, koji su po prihodu od agrara (preko 70 milijardi $/god.) posle SAD druga zemlja u svetu, postavlja se pitanje kome treba verovati. Mi, ipak, nismo 100% verovali i sadili smo iste sorte i u proleće i u leto i iduće godine daleko veći rod su imale sadnice posađene u proleće, koje su već dale jedan rod.

Sa druge strane, priprema zemljišta je mnogo jeftinja u jesen nego u leto, po najvećoj suši, a prijem sadnica zasađenih u proleće je preko 98%, ide i do 100%, za razliku od prijema u letnjoj sadnji kada može zbog visokih temperatura i niske relativne vlažnosti zemljišta da se osuši i preko 20-30% sadnica – taj gubitak se meri dvocifrenim brojem hiljada EUR.