Protivgradna zaštita

Protivgradna zaštita

Ovo sigurno ne želite da gledate u Vašim plantažama.

 

PROTIVGRADNE MREŽE  -  O ČEMU TREBA VODITI RAČUNA PRI IZBORU

Protivgradne mreže su  najbolja zaštita voćnjaka od leda a uloga im je i da  pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi)  ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%.  Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka, ali ako investitor to nije u mogućnosti , a planira da u prespektivi postavi mrežu,  trebalo bi bar u startu postaviti odgovarajuće stubove koji će da nose špalir a kasnije i mrežu.

Šta treba znati pri izboru mreže?

Tri parametra  su bitna kada se uporedjuju cene mreža. Bitna je veličina okaca, gramatura i dužina fabričke garancije proizvodjača.

Veličina okaca odredjuje i stepen zaštite. Na primer kroz okce 5x8mm mogu proći sitna zrna grada i napraviće tačke na plodovima, dok kod okca 3x7mm to nije moguće.  Prva mreža ima gramaturu 30-35 g/m2 i jeftinija je od mreže sa okcima 3x7mm koja ima gramaturu 40-50 g/m2 i koja razbija i krupne kapi kiše pri provalama oblaka. Što je veća gramatura to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača, otpornija na kidanje i dugotrajnija je.

Ako se mreža instalira na mlad zasad svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom.  Mreže koje imaju fabričku garanciju 7-8 godina u praksi služe 10-12 godina i njih treba stavljati na stare zasade. Ako se radi o mladim zasadima svakako je bolje i jeftinije postaviti mrežu sa fabričkom garancijom 15 godina, koja u praksi služi 22-24 godine.

Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža treba znati da će životni vek plantaže biti duži od veka mreže i da će se posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, morati da se menja i najveći broj kopči za spajanje.

Koji su stubovi bolji - drveni ili betonski?

Na osnovu sledećih činjenica svaki investitor treba da odluči koje stubove će izabrati:

Betonski stub, ma koliko imao glatku površinu, ima pore i šupljine u kojima spore gljivica i larve insekata mogu da prezime i čekaju narednu godinu i pogodno vreme za svoj razvoj i ugrožavanje plantaže.

Betonski stub nema elastičnost.

Betonski stub je težak, sklon potanjanju i na cenu stuba uvek treba dodati i cenu ploča protiv potanjanja.

Kape koje se moraju koristiti pri montaži betonskih stubova su 3-4 puta skuplje u odnosu na kape koje se koriste pri montaži drvenih stubova.

Ako se topi sneg voda će se povlačiti uz stub (beton upija vodu). Ako  noću imamo mraz doćiće do smrzavanja vode i do oštećenja stuba na nivou oko 20 - 50 cm iznad tla, u zavisnosti od visine snega. Betonski stub može da bude rešenje gde nema drveta i gde nema oštrih mrazeva (italija, Grčka, Španija, ...)

Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton topliji a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Korenov sistem  biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos.  O ovom detalju gotovo niko ne razmišlja NA VREME. U gustoj sadnji imamo po 1 ha oko 3.500-4.000 sadnica  oko 400 stubova  - 10-12% sadnica ima kontakt korenovog  sistema sa stubom.

Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je.

Drveni stub se impregnira smolama na bazi bakra i u njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata.

Nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema.

NA OSNOVU PRETHODNIH ČINJENICA SVAKI INVESTITOR MOŽE NAPRAVITI SVOJ IZBOR VRSTE STUBA, a dužina stubova je min 4m za stubove u redu i min 4,5m za čeone i bočne stubove.

Koji drveni stub je najbolji  - materijal i dimenzija?

Prvo što se gleda kod drvenih stubova je dubina impregnacije. Ako je stub impregniran  u dubinu  par centimetara (rok trajanja oko 15 godina) onda se postavlja pitanje šta se dešava kada se pojavi naknadna pukotina dublja od dubine impregnacije. Normalno, na tom mestu stub nije zaštićen. Zato treba uvek birati stub koji je impregniran po celom preseku. Na raspolaganju  OD IMPREGNIRANIH stubova  imamo  3 vrste: smrča, bor i ruska breza.  Po mehaničkim karakteristikama stub od ruske breze je 50% jači od smrče i 38% jači od bora i može biti impregnirana po celom preseku.

Fabrička garancija na stub od ruske breze je 40-45 godina!!! -  može se koristiti za 2 zasada!

Ako se sadnja obavlja na podlozi koja zahteva  i oslonac preporučujemo da čeoni stubovi  budu prečnika 14-15cm a stubovi u redu da ne budu na rastojanju većem od 10m i da njihov prečnik bude 11-12 cm.  Kosi stubovi za prvi i zadnji red mogu biti tanji, ali ni u jednom slučaju ne preporučujemo da stub u vrhu bude prečnika ispod 10 cm.

Koji sistem instalisanja uraditi?

Ako se radi sa betonskim stubovima jedina varijanta je sa jedno žicom (sajlom) po vrhu i jednom poprečnom.

Ako se radi sa drvenim stubovima, ako stubovi nisu oslonac za špalir i plantaža nije u vetrovitom području  može se uraditi prethodna varijanta.

Ako  su drveni stubovi oslonac i za špalir i područje je vetrovito najjača varijanta je sa 3 žice, gornja uzdužna debljine 4mm i dve poprečne debljine 2.2 mm, zatezna čvrstoća žica min 1.100 N/mm2. Ovo je najjača struktura („TRADIZIONALE") koja nosi i špalir i koja je otporna i na udare vetra.

O čemu voditi računa kod pomoćnih materijala?

Ankeri  moraju imati  kuku savijenu  NA HLADNO (nema pucanja), prečnik stabla ankera je  Ø28 mm a dužina 100-135 cm u zavisnosti od terena,  prečnik čelične ploče je standardno Ø300 mm  (min 250mm) i debljina ploče je ≠6mm (min 5 mm). 

Pocinkovana sajla Ø8 mm vrhunskog kvaliteta ima  49 niti.

Pocinkovana sajla Ø6 mm vrhunskog kvaliteta ima  19 niti.

Sajle i žice se fiksiraju sa 2+2 pocinkovane žabice koje imaju "zube" protiv klizanja.

Pocinkovane žice imaju zateznu čvrstoću ne manju od 1.100 N/mm2 i NE ISTEŽU SE! Žice u ovom kvalitetu  se prepoznaju po tome što se NE MOGU motati u krug pri zatezanju, tako da ako izvodjač koristi tip zatezača gde se žica namotava u krug preko osovinice onda žica nema navedenu zateznu čvrstoću i  istezaće se tokom eksploatacije a posle 2-3 dotezanja i prekinuće se.


 

Zato ne gledajte u nebo, već zovite ATP Irrigation!!!

 

Mreža pokriva i redni i međuredni prostor. Uzdužno spajanje specijalnim štipaljkama. Visina pobijenog stuba mora biti oko 1m iznad špalira.

korisničko ime

lozinka